Ekonomski aspekti rijaliti programa

0
70

Rjaliti programi su stekli svjetsku popularnost, a poslednjih nekoliko godina imaju veliku gledanost i u Srbiji. Danas od šest kanala sa nacionalnom frekvencijom samo na javnom servisu se ne emituje ovaj tip emisija.

Tržište rijaliti usluga u Srbiji je veoma liberalno. Očigledno je da postoje zadovoljni potrošači (velika gledanost), učesnici u programu ostvaruju određene prihode, a i TV kompanije zbog velike gledanosti na osnovu izdavanja reklamnog prostora. Pored toga, pozitivne efekte registruju telekomunikacione kompanije koje pružaju podršku u glasanjima, časopisi i novine koje prenose dešavanja i sl. Ovaj ekonomski zamajac pozitivno utiče i na državne organe koji ostvaruju određene poreske prihode (porezi i doprinosi na zarade, porez na dobit TV kompanija…).

Ako bismo se na ovome zaustavili mogli bismo zaključiti da rijaliti programi imaju pozitivan ekonomski efekat na celo društvo. Međutim, u ekonomiji je davno identifikovan efekat „negativnih eksternalija“. Radi se o situaciji kada ekonomsko delovanje pojedinca ili kompanije stvara dodatne troškove ostalim ekonomskim učesnicima. Naime, stvaralac negativnih eksternalija deo svojih troškova „prevaljuje“ na ostale ekonomske subjekte i po tom osnovu ostvaruje „ekstraprofit“. Usled „ekstraprofita“ ova delatnost će privući dodatne resurse (kapital i ljudske resurse), što će dovesti do njihove neefikasne upotrebe na nivou ekonomije. U udžbenicima ekonomije se za primer negativnih eksternalija obično navodi primer fabrike koja zagađuje vodu i time smanjuje prinose vlasniku ribnjaka.

Stavljajući u pozitivan kontekst nasilje, kriminal, seksualne perverzije i promiskuitet, i ostale socijalne devijacije rijaliti programi podstiču ovakav vid ponašanja, naročito kod mladih ljudi. U Novom Pazaru se nedavno desilo ubistvo mladića čiji je povod bio jedan rijaliti program, što govori u prilog ovoj tezi. Emitovanjem rijaliti programa na dugi rok dolazi do porasta kriminaliteta, nasilja i ostalih pojava koje zahtevaju delovanje državnog aparata (policija, sudstvo, socijalne službe, kazneni sistem…). Dodatno angažovanje državnog aparata dovodi do troškova za sve poreske obveznike. Na ovaj način TV stanice i učesnici u rijaliti programima ostvaruju delimičnu ekonomsku korist na teret poreskih obveznika.

Na koji način državni organi treba da reaguju da bi otklonili negativne eksternalije rijaliti programa? U praksi se to rešava ili zabranom delatnosti koja izaziva negativne eksternalije (što je veoma retko) ili njenim dodatnim oporezivanjem. Sredstva stečena dodatnim oporezivanjem se koriste da se nadomeste gubici onima koji su izloženi delovanju negativnih eksternalija.

U Srbiji bi to moglo da se reši ograničavanjem rijaliti programa na neke kasnije termine (uvedeno u BiH), npr. posle ponoći, kako bi se zaštitili najmlađi, i oštrim oporezivanjem emitovanja rijaliti programa i prenošenja njihovog sadržaja u štampi. Prikupljena sredstva mogla bi da se koriste za finansiranje kulturnih, obrazovnih i naučnih projekata, za podsticanje prirodnog priraštaja (verovatno dugoročno najvećeg ekonomskog problema u zemlji) i sl. Na ovaj način društvo bi delimično kompenziralo troškove koje stvaraju rijaliti programi. S druge strane, rijaliti emisije ne bi bile toliko profitabilne (usled dodatnih poreskih opterećenja), zbog čega bi pojedine TV stanice prestale s njihovim emitovanjem. Nažalost, državni organi su od samog početka emitovanja rijaliti programa (skoro pre 10 godina) zauzeli stav da je sloboda medija bitnija od negativnih eksternalija koje ovi programi proizvode, prevaljujući troškove koje oni stvaraju na sve poreske obveznike.

(politika.rs)

Ako ste pronašli pravopisnu grešku, označite je i pritisnite Shift + Enter ili kliknite ovdje da biste nam je prijavili.

OSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime