Jeb’la majku udade se ona u inostranstvo!

0
161

Zove me drugarica skoro i onako u priči sjeti se da spomene novost: ”Udaje mi se rodica Saška.”-“Ozbiljno? Baš mi je drago, znači pomirila se sa onim svojim?” , rekoh – “Ma kakvi našla novog, vidjeli se par puta al et’ on ima njemačke papire pa hoće mala tamo, blago njoj.” “Ma nemoj…Hajd nek je sa srećom.”

Pod parolom “spašavaj se ko može“, tako se mnoge djevojke pokušavaju iščupati sa ukletih prostora BIH tražeći muža koji će ih odvesti „preko grane“ u bolje sutra. Odu malo na odmor kojekuda vani, osladi im se, vide lijepo se živi, dobra hrana, narod k’o fol opušten, zrak k’o fol bolji… Odjednom se vrate zaljubljene k’o fol, u nekog gastarbajtera sa malo većim stomakom, lošim naglaskom maternjeg jezika i nekim jedva završenim zanatom u tuđoj zemlji. On je jadnik jedva dočekao priliku da upozna neku iz Bosne samo da je „naša“, da hoće skuhat nešto na kašiku jer mu se na glavu popeo McDonald’s, a starci smaraju da treba da se ženi već jednom. Ima cura i tamo, nije da nema, naših i svakakvih al’ šta će njima on kad one zarade i više od njega, oblače se po poslednjoj modi i do tridesete lumpuju po klubovima neopterećene time šta će biti sutra – obezbijedile se kurve!

A vidi ovo jarane, dovedeš sebi Bosanku, malo prvo na odmor da joj pokažeš grad, a ona k’o Alisa u zemlji čuda sve joj lijepo i bajkovito, ma k’o da će ona tebi brojat’ zube! Posle onako oduševljenu pustiš je nazad u Bosnu (taktički, na par mjeseci) da završi pedagoške studije i razmisli o tome hoćel’ sutra čuvat’ tuđu djecu za neki jad od plate il tvoju a da ništa ne radi-bar dok jezik ne savlada! Ode ona tako i razmišlja o onim silnim ljepotama što ih nema na bosanskoj mapi, a ko će još čekat’ ulazak u EU, ma bolje da se ona odma pakuje zajebi i studije i čekanje na birou!

Zove ona nakon par mjeseci, udala se za bogatog čovjeka u stranu zemlju, pokazuje bunde, nakit, a suze lije… “Šta je bona?“, pitam,-“ Pa to si htjela, šuti sad.“ – “Ma nije mi lako ne mogu da se naviknem, hiljadu problema nije to ono što sam mislila da će biti, a nema mi sad nazad, ne znam šta ću!“

Al’ ne plače se dugo, par godina dok se papiri ne dobiju, onda i djeca malo odskoče, sistem nudi dobre povoljnosti za samohrane majke a švalera ionako na sve strane. Izračunala je ona dva i dva i kako god okrene ne može izgubiti, jer ona će dobiti strani pasoš i više neće nogom kročiti u Bosnu – a to život znači! Svakih sedam dana nova fotka na fejsu… Naučila Bosanka da jede sushi štapićima, išlo se na plažu, pili neki kokteli, a ulice čiste jer eto ima ko i da čisti, puno ih iz Bosne došlo, al neće to na fejs… ma kakvi.

Zove ona opet, da joj je malo u Bosnu, poželila svoje a i onaj njen joj nije drag srcu – blago rečeno, sad ga već očima ne može. Unaprijedili je na poslu, sad je šefica sobarica a i jezik je dabome usavršila, mlada je kaže promjeniće profesiju, živci popustili od stresa i puno radnih sati. Odjednom više nije lijepo k’o kad je ono prvi put na odmoru bila, da joj je da vidi našeg svijeta, pojede 10 u pola s lukom, prošeta ulicama rodnog grada u miru.Sanja kaže rodni kraj često, doće kaže, samo ne zna kada- kredit za kuću i auto je velik, mora sada da odradi i prekovremene, zdravlje popušta polako a razvodna parnica je u toku. Jeb’la majku udade se ona u inostranstvo!

(brckodanas.com)

Ako ste pronašli pravopisnu grešku, označite je i pritisnite Shift + Enter ili kliknite ovdje da biste nam je prijavili.

OSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime