VICE: Imaginarni svijet namještenih utakmica: Fejsbuk dojave u Srbiji

76

Marko Grujić je za VICE napisao članak koji nam se toliko dopao da smo ga odlučili u potpunosti prenijeti:

Za danas Vam je nepogrešivi VICE tips pripremio siguricu sa kvotom 2. Možete se opušteno uzajmiti kod najbližeg zelenaša na 20 odsto, da ukradete iz kevinog novčanika ili istresite slamaricu ako ste toliko srećni da imate bilo kakvu ušteđevinu – GARANTUJEMO 100 ODSTO PROLAZNOST! Sve što treba da uradite jeste da prije meča uplatite 20 evra u dinarima na račun koji ćemo Vam dojaviti, a po završetku utakmice još 20 i otkrićemo Vam tajne koje poznaju i visokofoteljaši UEFA i FSS poput Mišela Platinija i Toleta Karadžića.

Da bih vas uverio u to što pričam, današnja sigurica je besplatna za sve – Fejsbuk dojave ne postoje! Da, znam da nisam otkrio ništa spektakularno, ali ima nešto u tom fenomenu zbog čega su one izuzetno popularne na teritoriji bivših jugoslovenskih država, toliko da i sam volim da stavim na njih po 200-300 kinti, više nego da pojedem gurmansku kod Žuće.

Pre nego što sam počeo da pišem ovaj tekst, kolega me je uputio da odgledam fenomenalan dokumentarac Derena Brauna iz 2008. godine, Sistem. Iako sam odavno upoznat sa ovom temom, uživao sam gledajući megalomanski socijalni eksperiment britanskog iluzioniste i mađioničara koji je na principu konjskih trka objasnio kako je moguće izvesti toliko veliku prevaru da određenu osobu naterate da uloži pare koje nema i ne sme da dozvoli da ih izgubi, jer će u suprotnom praktično uništiti sopstveni život. Braun je za svoj eksperiment okupio piramidu od više od 7.000 ljudi, među kojima se kao najsrećnija izdvojila devojka po imenu Kadiša. Britanski iluzionista ih je sve kontaktirao anonimno, tvrdeći da ima nepogrešivi sistem kojima pogađa pobednike konjskih trka. On je ljude sortirao u šest grupa i svakoj je poslao po jedan tip. Oni koji su dobili “pogrešnu dojavu”, ispali su iz šeme, ali po tom principu je nastavio da radi sa onih 1.000 koje je zaintrigirao prvi dobitak. Piramida funkcioniše sve dok se ne spusti do jedne osobe, koja je imala toliko sreće da pogodi statistički premalu verovatnoću i samim tim, veruje “anonimnom izvoru” toliko da je spreman da uloži sve što ima na poslednju trku.

Današnjim internet prevarantima, naročito u Srbiji, dovoljno je svega tridesetak ljudi, osnovno poznavanje fotošopa i fejsbuk strana sa nazivom “MARADONA TIPS”, da bi izmuzli napaćene naivčine koji veruju da su baš ONI toliko privilegovani da dođu u posed informacije o nameštenoj utakmici.

Za razliku od Braunovog sistema, ovi uglavnom maloletni prevaranti vode se sistemom “30-10-3-1”, koji zahteva malo vremena, čime maksimizuju profit od prevara, a cifra je na individualnom nivou zanemarljiva, zbog čega će se prevareni osetiti kao magarac, ali ne toliko da uradi ništa ozbiljnije osim da u mislima ulubi lobanju liku koji ga je prevario.

To je i prvi razlog zbog čega je na većem uzorku ovakav vid prevare isplativ jer, iako krše član 208. Krivičnog zakonika Republike Srbije, po kojem je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora, niko od oštećenih neće da se jebava za 20, 50, 100 evra, koliko obično traži vaš izvor za “dojavu”, već će ćutati o tome kako je i koliko ispao glup.

brckodanas.com - Imaginarni svet nameštenih utakmica
Jedna od mnogobrojnih prevarantskih stranica

Sistem “30-10-3-1” funkcioniše tako da prevara počinje kada se nađe 30 zainteresovanih, odnosno onih koji deluju dovoljno labilno i radoznalo da nasednu na fotošopovane tikete koje im prevaranti serviraju. Grupa od 10 ljudi dobije na primer tip 1, druga grupa dobije X, a treća dvojku. Gubitnici se, naravno, otpisuju i nestaju iz sistema (mada ima onih dovoljno zaludnih koji su u stanju da potraže novi PRAVI izvor, jer smatraju da sa ovim nisu imali sreće), a onih 10 koji su dobili dobitni tip, ulaze u spiralu u kojem kreću da plaćaju za svoje tipove.

Obično se traži oko 20-25 evra, a onih trojica (ne)srećnika koji su i ovog puta pogodili konačan ishod, za sledeći korak će izdvojiti više novca da bi dobili željenu informaciju. I tako dolazimo do kraja kruga u kojem ostaje osoba koja je bila statistički najsrećnija da dobije tačan ishod sva tri meča i koja će za poslednji izdvojiti verovatno i sumu od više stotina evra za samu informaciju.

Tu se najčešće završava cela priča, gasi se Fejsbuk strana i započinje novi krug. Oni koji su zapeli na drugom koraku i dalje nisu potpuno odvraćeni od mogućnosti da je izvor samo ovog puta zakazao i praktično će ostati u limbu, jer će im prevaranti ponuditi još jednu utakmicu, ovog puta bez ikakve nadoknade. Zaslepljeni pogođenim ishodom i neočekivanim finansijskim prihodom, dozvoljavaju da veruju u ono što je registrovao njihov moždani aparat, isključujući razum i ostavljajući logiku po strani.

A logika naravno kaže da nameštene utakmice koje neka dobra duša želi da ih podeli sa nama, običnim smrtnicima, naravno ne postoje. Nameštaljke su ozbiljan kriminal u kojem se lova pere i uplaćuje na milionskim azijskim tržištima, a naravno opšte je poznato i da su sve kladionice trenutno povezane sa UEFA i FIFA i da svaka uplata koja iskače iz koloseka, biva prosleđena nadležnim organima koji se bore protiv nameštaljki u fudbalu.

Do trenutka kada bismo nekada, u nekom filmskom trileru, ipak uspeli da dođemo do informacije o dogovorenom susretu, kladionice bi već reagovale jer su uvek u čizmama od sedam milja ispred nas, i ta informacija bi izgubila svaki smisao jer ne proizvodi željeni finansijski efekat. Svako ko hoće nešto više da sazna o tome, može vrlo lako to da učini. Ali reč “dojava” jedan je od najtraženijih na teritoriji bivše Jugoslavije, a to nas dovodi do još jednog fenomena koji objašnjava to ponašanje koje nas natera da u Gugl ukucamo “besplatna nameštaljka” umesto “Fejsbuk prevare.”
brckodanas.com - Imaginarni svet nameštenih utakmica
Svako ko je ikada imao kontakt sa kladionicom, upoznat je na ovaj ili onaj način sa terminom “dojava”. Postoji velika verovatnoća da ste u nekom trenutku, “čisto da ispoštujete”, stavili određenu sumu na utakmicu za koju je stigla dojava, a postoji i verovatnoća da vas je nekada usralo i da dobijete lovu na osnovu te informacije. Većinu kladioničara vuče takozvana gambling habit, iliti kladioničarska navika, a to je fenomen koji objašnjava i definiše naše buduće ponašanje vezano za kladionicu.

Iako sebe ubedimo da ne verujemo u informaciju koja nam je servirana, reagujemo po obrascu tamnog vilajeta (ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se), i deo nas zapravo veruje da postoji mogućnost da je ta informacija baš ovog puta tačna i da će nam ona doneti određeni novac. Što nas praktično na neki način svrstava u koš sa istim onim rendom budalama koji će u potrazi za tom informacijom kontaktirati rendom govnara i uplatiti rendom sumu za podatak koji nije dostupan javnosti.

Budući da je broj prevarenih osoba sve veći, na Fejsbuku se pojavljuje sve višegrupa tipa “Prevaranti i njihove lažne dojave”, čiji je cilj jasan. U opisu jedne od njih piše: “Ovde možete prijaviti prevarante sa lažnim dojavama. Prevarante stavljamo na crnu listu”, što mu skoro dođe kao pleonazam, jer je sigurno da taj neko ko poseduje “insajdersku” informaciju, neće da je podeli sa Fejsbuk auditorijumom.

Sam početni pristup je pogrešan, jer polaze od toga da neko zapravo tu postoji ko nije prevarant, ali ni to nije toliko bitno, jer je broj ljudi u tim grupama zanemarljiv i uglavnom ih čine oni koji su tu prevaru iskusili na sopstvenoj koži. Ironijom života, čest je slučaj da upravo ti hohštapleri kače reklame za svoje tipove po ovim grupama.

brckodanas.com - Imaginarni svet nameštenih utakmica
Jedna od grupa koja se bori protiv prevaranata

Svako tržište ima mušterije (ukoliko potražite termin fixed games, broj internet stranica će biti zanemarljiv u odnosu na kompletno englesko govorno područje, što se ne može reći za nas), a ogroman porast kladionica jasno pokazuje koliko je zapravo naš narod u agoniji, jer je i psihološki objašnjeno zašto klađenju najviše pribegava sirotinja – u nadi da će izaći iz nje.

Jer, kladionice zapravo žive od popularnih “kobasičara”, ljudi sa tiketom dužine rolne toalet papira, koji uplaćuju kombinacije sa statistički izuzetno malom verovatnoćom za dobitak. Broj kladionica se polako izjednačio sa pekarama, jer je očigledno da smo gladni, i ne samo bukvalno.

Dokle god se ono ne reguliše na određeni način i ne podeli se par kućnih nanogica i zatvorskih kazni, ono će cvetati u punom sjaju, spremno da iskoristi ljudsku glupost i naivnost u potpunosti.