Jeste nezakonito ali radi se javno, a internet sajtovi su puni oglasa koji pozivaju studente da kupe seminarski esej za tridesetak maraka, a diplomske radove za oko 100KM.
Master rad iz ekonomije na crnoj berzi košta oko 800 KM, a doktorat 2.000 KM. Oni koji ne žele davati novac mogu radove čak i besplatno kopirati sa interneta, s tim da je takav rad vjerovatno već mnogo puta upotrijebljen.
Jedan od studenata koji piše seminarske za druge kaže da su mu lenji studenti odličan izvor zarade.
“Pišem seminarske iz oblasti u koje se razumijem. Za tri godine napisao sam ih na desetine i imam ih u malom prstu. Naplaćujem 25 maraka.” – kaže ovaj student.
Upućeni tvrde da su najtraženiji eseji iz društvenih nauka a da su radovi iz matematike, mehanike, arhitekture i oni koji zahtijevaju crtanje i zadatke rijeđi ali i skuplji.
U Rektoratu banjalučkog univerziteta kažu da kazne za falsifikovanje radova zavisi od fakulteta te da njima do sada “niko nije prijavio slučaj plagijata”. Novi rektor Milan Mataruga najavljuje da će okrenuti list i uvesti takozvani “plagijator” – softverski program koji lovi podvale.
“Tako ćemo provjeravati sve radove, od seminarskih do doktorata, pa niko neće moći odbraniti disertaciju koja nije u potpunosti originalna. Krajnji cilj je bolji kvalitet visokog obrazovanja i podizanje ugleda Univerziteta” – kaže Mataruga.
Profesorka banjalučkog Fakulteta političkih nauka Tatjana Durjonić Tapavički smatra da su plagijati na Univerzitetu prvenstveno moralni problem.
“Sadržaji svakog akademskog rada moraju se ozbiljno i višestruko provjeravati kroz usmenu odbranu. Dešavalo mi se da ozbiljno posumnjam u originalnost rada, a da dodatne provjere potvrde te sumnje. Naravno, takve radove nisam prihvatala” – kaže profesorka.
Cvjetanju ovog biznisa pogoduje slaba kontrola na fakultetima. Studente ne provjerava niko osim profesora mentora koji ili ne može prepoznati da je student sam uradio svoj rad, ili se čak ne trudi da to ozbiljno provjeri.
(Blic)
