Maja Ristić, do 2013.godine kapiten juniorskog pogona ŽOK „Bimal Jedinstvo“, je već dvije godine u Americi, na Floridi. Juniorski koledž je završen ali se borba za rezultat, borba za prestiž, borba za dostojanstvo porijekla – nastavlja. Brčanka je u prvom timu Floride! U prvih sedam odbojkašica svih univerziteta Amerike!
„Ko je ta mala Bosanka što nam pomrsi račune“? Još na početku njene odbojkaške karijere u Americi prozvali su je „bosanski bomber“. I, tako ostade. Ekipa Radio Brčkog razgovara pod plaštom brčanskih aloja i kestenova, a razgovor „ometaju“ glasni bosanski vrapci čiji će cvrkut vjerovatno uskoro na Floridi, (punoj vjeverica) nedostajati sjajnoj sportistkinji i osobi Maji Ristić.
– Američka odbojka je dosta drugačija od naše odbojke, – priča Maja. – Tamo u Americi, na primjer, trener nema inicijativu da bude lider već se mi igračice opterećujemo time. Čak i kad nisam u raspoloženju, moram biti raspoložena zarad svojih igračica. Kao kapiten u ekipi morala sam da nosim tim non stop. To tamo cijene. Iako, ima i ljubomore. Amerikanke češće padaju u depresiju, labilnije su na svaki povišen ton. I tako se događa da sam ja ta koja vodi ali i ispašta… Trener povisi ton na mene, a kasnije mi kaže da sam ja takvog karaktera, da to mene neće i ne može poremetiti u terenu, a njih hoće…
…Meni će zauvijek ostati drage igračice Jedinstva. Osvojile su prvenstvo i kadetkinje i juniorke i seniorke… Gledaju me kao igrača sa strane, kao nekoga ko može pomoći. Gledaju me sa nekim poštovanjem. Stvarno mi je drago da sam ostala u njihovim srcima kao dobar kapiten. Stvarno su cure super…
Amerikanci su bolje riješili pitanje statusa studenata. Na koledžu je sve plaćeno. Sve dobijaš po zasluzi: koliko si zaslužio – toliko ćeš dobiti. Internacionalni studenti dobijaju pune stipendije, sve je plaćeno. Nekim curama koje žive u Americi, koje nisu dovoljno dobre za punu stipendiju, uskraćene su im knjige ili stan ili…
Nakon dvije godine juniorskog koledža sad se prebacujem na četvorogodišnju školu, u jaču ligu. Bila sam najbolji igrač u svojoj grupi na Floridi. Pokupila sam sve nagrade, među najboljih sedam grupe, najboljih sedam Floride i vrhunac u mojoj karijeri do sada – ušla sam među sedam cijele Amerike.
Novac? Novac nije sve. Mogu ja dobijati novac ali ako nisam ispunila sebe kao osobu i ispunila svoje ciljeve, od tog novca nemam ništa. Nikad mi neće biti jasno zašto svi pitaju za novac. Kineska poslovica kaže „Bolje raditi posao koji voliš svaki dan nego da ideš na posao koji ne voliš svaki dan“.
Prvenstveni razlog što sam otišla u Ameriku je da nađem sebe. I škola i odbojka razumiju jedni druge. Profesori će shvatiti ako izgubim predavanje ili ispit zbog odbojke, a odbojka će shvatiti ako izgubim trening ili utakmicu zbog fakulteta. To je nešto najbolje što mi se desilo. Zato bi preporučila svim curama ako im se pruži šansa da je ugrabe jer se takva šansa ne pruža dva puta…
Sezona na Floridi počinje u julu: kondicija, teretana, trčanje…Pomažemo trenerima da realizuju kampove. U avgustu počinju prave pripreme. Rad s loptom i kondicija. Pred kraj avgusta počinje sezona: srijeda, subota, pa i češće… utakmice, putovanja…Kad se završi sezona u novembru, tek tada nastupa pravi odmor…
Skajp, viber i sve moguće socijalne mreže koristimo, kontaktiramo ali, nedostaje mi tog nekog konforta…Nedostaju mi dodiri, što rekla moja mama :“Samo da mi dođeš preko ekrana da te zagrlim pa možeš da ideš“…
Na svakom treningu na Floridi Maja osjeća zahvalnost prema svojim trenerima: Mirsadu Elezoviću i ocu Ljubiši Ristiću zahvaljujući kojima je imala pouzdan temelj za dobro napredovanje u Americi… I, još nam je Maja pričala, kako se ustaje u 5 ujutro, trening od 6 do 9… pa predavanja, zajedničko učenje u biblioteci (svake sedmice 8 sati), popodne teretana… putovanja, utakmice… Saznadosmo da poslednjih dana sluša kompoziciju „Vatreni kamen“. Da li reče da je interpretator Kaygo?
