Centar za ekologiju i energiju u saradnji sa Fondacijom Heinrich–Böll–Stiftung i u saradnji sa Udruženjem „Proni centar za omladinski razvoj“ iz Brčkog, organizovao je sastanak Fokus grupe iz Brčkog u okviru projekta „Energetska politika za zaštitu klime“.
Teme ovog sastanka su bile Okvirna energetska strategija BiH za period do 2035. godine, kao i trenutna situacija i mogućnosti za razvoj energetske efikasnosti u Brčkom.
Direktorica Centra za ekologiju i energiju Tuzla Džemila Agić, istakla je da BiH ima neizvjesnu budućnost kada je riječ o energetskom sektoru. Zato ovakvim skupovima žele da podstaknu stručnu javnost i nevladin sektor da se uključe u izradu energetskih strategija i planova razvoja energetskog sektora u BiH.
„Imamo isto tako neizvjesnu budućnost po planovima naših nadležnih institucija jer prema svim standardima i zahtjevima EU i svjetskih institucija, BiH se kreće u jednom sumnjivom smjeru. Svi se kreću ka dekarbonizaciji, a mi želimo da idemo u drugom smjeru. Drugo što se nameće je da mi nemamo razvoj niti napredujemo u tom smislu, a dodatno imamo i ekoloških problema sa zagađenjem vazduha“, kaže Džemila Agić.
Okvirna energetska strategija, koju je usvojilo Vijeće ministara BiH neposredno prije Opštih izbora u BiH, dok se ne usvoji u parlamentima entiteta, nije dokeument adekvatan po nadležnosti, rekao je Mirza Kušlugić, profesor na tuzlanskom fakultetu Elektrotehnike.
„U principu strategija je pisana da bi se oslobodili IPA fondovi. Analiza koju smo radili je dala kritički osvrt na strategiju i rekla je da ona nije dokument na osnovu kojeg se može raditi održivi razvoj energetike u BiH.
Govoreći o tome koliko bi trebalo našoj zemlji da stigne zemlje Zapadne Evrope po ovom pitanju, prof. dr Kušlugić ističe da u Bosni i Hercegovini problem predstavljaju termoelektrane, koje služe za izvoz električne energije u Evropsku uniju, te da će BiH, ako ništa, zbog toga morati da uvede ekološku zaštitu, a to znači dodatno poskupljenje električne energije. Uskoro se očekuje i uključenje BiH u sistem trgovanja emisijama.
On što je paradoksalno je što BiH ima izuzetno dobre potencijale kada je riječ o obnovljivim izvorima energije.
„Osim hidroelektrana koje nismo iskoristili do kraja, tu su vjetroelektrane, imamo solar potencijale, te biomasu koja je izuzetno veliki obnovljivi potencijal. BiH može napraviti održiv sistem, energetski ili elektro energetski, a biti ćemo prinuđeni da to i uradimo. U stvari već počinjemo da pravimo Nacionalni energetski i klimatski plan paralelno sa euvropskim zemljama, koji moramo završiti do 2020. godine. Akcenat je na planu dekarbonizacije“, istakao je prof. dr Kušlugić.
Lokalni partner na ovom sastanku je Proni centar za omladinski razvoj, u kojem ističu da su upravo ključni akteri iz Brčkog bili uključeni u ovaj sastanak kada je riječ o energetskoj situaciji, jer su informacije koje su međusobno podijelili realna slika o energetskoj efikasnosti u Brčko distriktu BiH.
„Ali isto tako, trebalo bi da pronađemo zajedničke mehanizme da poboljšamo trenutnu situaciju koja je u Brčkom u nekim stvarima zadovoljavajuća, ali nam isto tako nedostaje mnogo zakonske regulative“, istakla je Halilović.
Sastanku su prisustvovali predstavnici lokalne Vlade, odnosno Odjeljenja za urbanizam i prostorno planiranje, Odjeljenja za komunalne poslove, predstavnici javnih preduzeća, obrazovnih institucija i nevladinog sektora.
