Prije godinu dana u Brčkom je osnovan Planinarski klub “Traverza”. Osnovali su ga Saša Radovanović i Stefan Korać. Uz slavljeničku tortu, godišnjica je obilježena u prostorijama kluba u naselju Solidarnosti u Brčkom.
Stefana i Sašu spojila je ljubav prema prirodi i planinarenju. Od osnivanja kluba do zaključenja ovog intervjua organizovali su 34 planinarske ture, u kojima je učestvovalo više od 620 osoba, prešli više od 410 km pješke po raznim terenima, prešli više od 20.000 metara visinske razlike, obišli pet država Balkana, popeli više od 28 vrhova viših od 2.000 metara nadmorske visine, te organizovali nekoliko humanitarnih planinarskih akcija u kojima su prikupili više od 6.000 KM.
Stefan i ja nismo se družili ranije. Poznavali smo se iz viđenja. A upoznali smo se kad smo zamalo otišli zajedno na Triglav – počinje nam priču Saša.
Naš zajednički drug je trebalo sa Stefanom da penje Triglav, međutim odustao je, i tu ispadne prilika da ja uskočim umjesto njega. Stefan i ja smo se našli na kafi, sve dogovorili i sad čekamo da prođe nešto više od mjesec dana pa da krenemo. Sedam dana prije, zove me da idemo na Maglić. Ja nisam htio da idem, da se nešto ne desi, da se ne povrijedim, jer spremam se za Triglav, ali je Stefan otišao. Kad se vratio, poslije dva – tri dana zove me i kaže da se razbolio i da ne ide na Triglav. I tako mi ne odemo. Kad je ozdravio, poslije dvije sedmice, organizuje roštilj da se izvini i poslije druženja, ja razmišljam – A što mi ne bismo osnovali klub!?
Slično je razmišljao i Stefan, te odmah prihvatio ideju i tako je avantura počela.
Ja planinarim nekih 14 godina. Prvo planinarenje mi je bilo katastrofa, to je bilo 2010. godine. Loše vrijeme, kiša, bio sam praktično još dijete, nisam se dobro pripremio i nisam znao šta me čeka. Ali to me nije obeshrabrilo. Tada sam sebi rekao ja ću se ovime nekada baviti ozbiljno i sljedeći put biću spremniji. Ponovo sam išao na planinarenje sljedeće godine i tada sam već bilo bolje, znao šta treba da imam kod sebe od stvari, opreme i hrane. U srednjoj školi opet je bio prekid, jer niko nije planinario ozbiljno kod nas niti je bilo kluba koji se time bavio. Kada sam došao na fakultet, imali smo planinarsku sekciju, ja sam se odmah priključio i ozbiljno posvetio učenju o planinarstvu. Na uspone smo uglavnom išli po Srbiji i svaki put je bilo sve bolje – kaže Stefan.
U ideji za osnivanje planinarskog kluba u Brčkom pridružio im se i Vladimir Ćirković, drugar koji je trebalo da ide na Triglav s početka priče. Došlo je vrijeme da klub dobije ime. Izvlačili su kartice sa prijedlozima imena kluba, bilo ih je više od 20, a najviše sreće imala je ona sa natpisom Traverza. I nisu pogriješili, za nekoliko mjeseci Planinarski klub Traverza postalo je prepoznatljivo ime u gradu, kako po imenu, tako i po grbu, koji je Vladimir dizajnirao i koji im je vizuelni zaštitni znak.
Mi smo od prvog dana otvoreni za dolazak novih ljudi, za svaki prijedlog i ideju gdje ići, kako se organizovati, posebno za ljude koji žele da pomognu u vođenju tura. Želja nam je da omasovimo planinarenje u Brčkom, posebno jer kod nas do sada nije bilo ovakvih, komercijalnih, tura. U ovih godinu dana upoznali smo mnogo, zaista mnogo dobrih ljudi, a sa nekima smo se počeli i privatno družiti, a preuzeli su i dio obaveza kluba. I to je još jedna čar planinarenja, to kako se ljudi povezuju, druže, stvaraju prijateljstva i samo je važno da si dobar čovjek – dodaje Saša.
Klub je registrovan kao udruženje građana, a član je Planinarskog saveza Republike Srpske, te tako svi oni koji se odluče za učlanjenje u klub stiču i pravo na člansku kartu ovog saveza.
Nažalost, u BiH nema krovne planinarske organizacije, a nama planinarima bi to mnogo značilo. Ne postoji ni zakonska regulativa koja definiše planinarenje i zaista se nadamo da će u budućnosti oni koji o tome odlučuju imati sluha. Naša država je raj za planinarenje, imamo mnogo vhova preko 2.000 metara nadmorske visine i zaista se imamo gdje penjati, ali i ugostiti planinare iz drugih krajeva svijeta – ističe Stefan.
Njih dvojica su na početku priče napravili zaista ambiciozan plan planinarskih tura za 2024 godinu i kako sa ponosom ističu, ispunili su više od 90% plana, iako je bilo i onih koji nisu vjerovali da će im to poći za rukom. A bilo je i pozitivnih odstupanja od plana. U prvoj godini rada organizovali su nekoliko humnitarnih i porodičnih šetnji po Majevici, našoj najbližoj planini, koje nisu bile u prvobitnom planu, te je rad prve godine kluba dobio i humanitarnu dimenziju.
Na pitanje koja je ovogodišnja najupečatljivija tura – uglas odgovaraju Maja Jezerce.
Maja Jezerce, još nazvano i kralj Dinarida, nalazi se unutar Prokletija. Zauzima posebno mjesto u srcu svakog istinskog planinara sa naših prostora. Riječ je o najvišem vrhu u Dinarskim Alpama, drugi je po visini u Albaniji i šesti po visini na Balkanu, s nadmorskom visinom 2.694 metra. Nalazi se nekoliko kilometara u teritoriji Albanije. Kod mnogih, pa i naših sagovornika planinara, uživa kultni status. To je jedan od najtežih i vjerovatno najopasnijih uspona u albanskim Alpama. U Evropi ovo je 28. najistaknutiji planinski.
Maja jezerce važi među planinarskim krugovima za najteži uspon na Balkanu i za nas je opravdao tu titulu. Imali smo sreće i da bude lijepo vrijeme tokom uspona, pa, iako je tehnički i kondiciono bilo dosta zahtjevno, zaista smo uživali i ovaj uspon definitivno pamtimo kao jedan od najboljih u našoj dosadašnjoj planinarskoj istoriji kluba – priča Stefan.
Za drugu godinu rada još nismo definisali godišnji plan akcija, ima još vremena, ali mogu reći da u planu imamo veće planine i ovaj put nećemo odjednom objaviti plan akcija, nego ćemo na kraju jednog mjeseca najaviti plan za naredni. Ali, uspona će biti i pozivamo sve one koji žele da nam se pridruže, da to učine što prije – kaže Saša i dodaje – prvo su nas podržali prijatelji i porodica, oni koje smo mi pozivali, a onda su se ljudi počeli sami javljati i to i jeste ta čar planinarenja. Ne moraš poznavati nikoga u klubu i nikoga ko planinari, ako ti želiš da planinariš, samo nam se javi. Jer oni koji planinare imaju ljubav i poštovanje prema prirodi i samim tim i prema čovjeku.
Planinar se ne postaje učlanjenjenjem u klub, planinarenje je način života! – ističe Stefan.
A kako se postaje planinar? Ako ne govorimo o zimskom planinarenju, za početak je potrebna samo dobra volja. I udobna obuća. Ne mora biti planinarska, samo da je udobna. Ljudi misle za planinarenje odmah moraš da kupiš mnogo opreme. Tek kasnije, kada uđe u krv, onda kreće ta ozbiljna priča oko opreme, jer koliko komfora želiš na planini, toliko novca treba da daš i poneseš na leđima. Ali za početak, nemojte odbijati planinarenje jer nemate planinarske cipele, ili ruksak, kabanicu, jaknu … to poslije postepeno dođe. Mi često organizujemo šetnje po Majevici i to je dobar početak da se zavoli planinarenje. Ako od 100 ljudi koji prvi put krenu sa nama u ovakvu šetnju njih 20 zagrize i ostane, to je ogroman uspjeh.
A ljudi se sve više i više ohrabruju da im se pridruže.
Najstariji član jedne naše planinarske ture imao je 70 i neku godinu, a najmlađi tri. A sa ponosom ističem da je naš trenutno najaktivniji najmlađi član devetogodišnja Katarina, koja ima i člansku kartu i ne propušta nijednu turu na nižim i srednjim planinama. To je veliki uspjeh, kada tako mlade osobe od malena zavole planinarenje i sa nestrpljenjem iščekuju sljedeću avanturu – kaže Saša.
Ne sumnjaju da će se broj ljudi zainteresovanih za planinarenje sa njima samo uvećavati, te još jednom ističu da su prvom godinom rada prezadovoljni i da je Brčkom itekako nedostajao jedan ovako aktivan planinarski klub.
Mi imamo puno ideja, planova i želja. Namjeravamo da u narednoj godini planinarenje dignemo na jedan stepenik više. U ovu prvu godinu uložili smo dosta svog novca i vremena. I sada uviđamo šta nam sve treba da bismo se masovnim planinarenjem bavili još ozbiljnije u našoj zajednici. Na prvom mjestu to je prevoz, jer koristimo svoja vozila ili iznajmljujemo kada idemo na ture, tako da se nadamo da ćemo dobiti podršku za kupovinu vozila za klub za potrebe odlaska na planinarske ture. Namjera nam je da omasovimo članstvo i da stvorimo generacije planinara koji znaju da cijene bogatstvo prirode koje ima i naša, ali i druge države, i da se vratimo prirodi i spremni smo da o tome držimo i predavanja školarcima – zaključuje Saša.
Za kraj razgovora, uz zahvalnost što nas pratite, želim da istaknem da je svaka naša dosadašnja tura protekla uredno, bez ikakvih problema i povreda. Svi koji krenu na planinu sa nama poštuju prethodno dogovoren plan, pravila koja ističemo prije svake ture i odgovorno se ponašaju – dodaje Stefan.
U 2024. godini organizovali su uspone na Prenj, ili bosanske Himalaje, našu najsuroviju planinu, zatim Volujak, i osvojili njegovih 13 vrhova, kao i Maglić, Zelengoru, Treskavicu, Bjelašnicu, Čvrsnicu i druge, a popeli su i Triglav!
U narednoj godini imaju u planu osvajanje još nekoliko evropskih vrhova. A svi koji žele da saznaju više o PK Traverza i uključe se u rad kluba, više informacija mogu da dobiju na Facebook i Instagram stranici kluba i jave se na brojeve telefona navedene u opisima profila.
Planinarski pozdrav!