Hrana je nekada bila izvor života i zadovoljstva. Danas trpezarijski sto može da podseća na minsko polje.
Slaninu danas upoređuju s azbestom, a belu zemičku sa “Trojanskim konjem”, ali to nije ono najgore. Najgore je to što se saveti vezani za hranu menjaju konstantno.
Jednim delom, to je neizbežno, jer se naučna saznanja vezana za hranu stalno proširuju zahvaljujući novim studijama, ali s tim i stvaranje raznih teorija zavere i preuveličavanje dobijenih rezultata.
Predstavljamo vam dosadašnja znanja o “najopasnijim” namirnicama u celini, kako biste lakše došli do odluke da li treba da menjate nešto u ishrani.
Slanina
Opasnost: Prerađevine su opasne koliko i cigarete
Činjenice: Svetska zdravstvena organizacija je objavila izveštaj o nizu dokaza da slanina i druge prerađevine mogu doprineti pojavi kolorektalnog kancer, ali se ispostavilo da je naknadno tumačenje izveštaja dovelo do neosnovane panike među ljudima.
Naime, čak i ako ne jedu meso, ljudi imaju oko 5,6 odsto šansi da obole od tog kancera, dok u slučaju da bez prestanka jedu prerađevine, rizik raste na oko 6,6 odsto. Drugim rečima, od 100 osoba koje prestanu da jedu slaninu, samo jedna će zahvaljujući tome izbeći rak. Međutim, kad je reč o duvanu, od 100 pušača koji odluče da ostave cigarete, zbog te odluke biće spaseno 10 do 15 ljudi.
Za sada, dovoljno je da unos prerađevina držite na preporučenim dozama od oko 70 grama dnevno.
Kafa
Opasnost: Kofein izaziva srčani udar
Činjenice: Postoji vrlo malo dokaza da kafa izaziva probleme sa srcem. Naprotiv! New England Journal of Medicine je 2012. objavio izveštaj istraživanja kojim je obuhvaćeno 400.000 Amerikanaca tokom 13 godina.
Naučnici su otkrili da ljudi koji piju između tri i šest šolja dnevno imaju oko 10 odsto manje šanse da umru tokom 13-godišnjeg perioda od posledica srčanih bolesti, šloga, dijabetesa i infekcija.
I istraživanje kojim je ispitano više studija sa ukupno više od milion ispitanika pokazalo je slične rezultate: osobe koje piju četiri šoljice kafe dnevno imaju oko 16 odsto manje šanse da prerano umru.
Istini za volju, u tom slučaju reč je samo o takozvanim opservacionim studijama koje ne mogu da razluče da li kafa štiti srce ili je reč o uticaju nekih drugih faktora.
Dakle, kafa verovatno nije eliksir života i večne mladosti, ali prema dosadašnjim dokazima, bez bojazni možete uživati u svojoj jutarnjoj dozi.
Pšenica
Opasnost: Povećava rizik od Alchajmerove bolesti
Činjenice: Pre svega, samo mali broj ljudi – oko 1 odsto ukupne populacije – ima stvarnu alergiju na gluten, poznatu i pod nazivom celijakija. Ostali možda nemaju tu bolest, ali mogu biti “osetljivi” na pšenicu i osećati neugodnost u stomaku kada pojedu previše hleba.
Objašnjenja ove osetljivosti na gluten su kontroverzna: nikad nije potvrđeno da je stvarni uzročnik takve osetljivosti gluten iz pšenice, pa može biti da je izazivaju neki šećeri i proteini kakvi mogu da se nađu i u raznim drugim namirnicama. U tom slučaju, izbacivanjem pšeničnih proizvoda simptomi neće nestati.
Ipak, postoje ljudi koji ne primećuju bilo kakve simptome, ali izbegavaju pšenicu zbog onog što su čuli o njoj. Jedna prilično popularna teza je da pšenični proizvodi izazivaju zapaljenja u celom telu, koji povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti. Iako je tačno da ishrana bogata ugljenim hidratima, u nekim slučajevima preterane i dugoročne upotrebe, može dovesti do oštećenja nerava, integralna pšenica je i dalje kvalitetnija od većine drugih izvora energije.
Dakle, ljudi jedu pšenicu barem 10.000 godina i ukoliko niste sigurni da ste alergični na istu, nemate razloga da je u potpunosti izbacujete iz ishrane.
Puter, sir, punomasno mleko
Opasnost: Mlečni proizvodi zapušavaju arterije i doprinose nastanku srčanih bolesti.
Činjenice: Decenijama smo imali priliku da slušamo da “zasićene” masti iz sireva, putera i punomasnog mleka podižu holesterol i predstavljaju rizik od srčanog udara. Iz tog razloga mnoge zdravstvene organizacije podsticale su upotrebu margarina i biljnih ulja, menjajući zasićene masti “polinezasićenim”.
Međutim, u poslednjih nekoliko godina ovakvi stavovi se potpuno obrću. Prema jednom većem pregledu studija iz ove oblasti objavljenom u Analima interne medicine, zaključeno je da “visok nivo zasićenih masti u ishrani nema uticaj na nastanak koronarnih bolesti”.
Ponovo je reč o opservacionim studijama, pa se jasne preporuke na osnovu njih ne mogu dati, ali su prema jednom testu, u kom su učesnici svakog dana jeli gauda sir sa 27 odsto mlečne masti tokom osam nedelja, na posletku imali niži holesterol u odnosu na kontrolnu grupu, koja je dobijala alternativne proizvode bez masnoća.
Najčudnije je to što osobe koje jedu punomasne verzije mlečnih proizvoda koje su prepune kalorija nisu u većem riziku od debljanja i gojaznosti u odnosu na one koje jedu samo proizvode od poluobranog mleka. Moguće je da same masnoće regulišu metabolizam i čine da efikasnije trošimo energiju, ali je moguće i da nas duže čine sitim, zbog čega ređe “grickamo”.
Pasterizovano mleko
Opasnost: Proces pasterizacije doprinosi nastanku ekcema, astme i drugih poremećaja imuniteta
Činjenice: Nije samo punomasno mleko bilo na meti. Jedna od glavnih predrasuda o tome da su namirnice zdravije, ako su “prirodnije”, dovela je do toga da mnogi okrive pasterizovano mleko za niz bolesti. Tako se na raznim mestima moglo pročitati o tome da proces pasterizacije uništava korisne nutrijente u mleku, uključujući i proteine koji nas štite od alergija. Takođe, ovom obradom ubijaju se i dobre bakterije, koje jačaju imuni sistem i čak štite od raka.
Međutim, mnogi lekari smatraju da je reč o preterivanju. Blagim zagrevanjem mleka, do kakvog dolazi tokom pasterizacije, čuva se većina nutrijenata. Iako postoje neki dokazi da osobe koje piju sirovo mleko, ređe pate od alergija, nije poznato da li je to samo zbog izostanka pasterizacije, ili činjenice da takve osobe uglavnom žive na selima, okruženi prirodom. Ipak, sirovo mleko nosi brojne rizike, jer se u njemu mogu naći bacili poput tuberkuloze, salmonele i E. koli.
Jaja
Opasnost: povećanje rizika od srčanog udara
Činjenice: Poput punomasnog mleka, za jaja se nekada verovalo da zapušavaju arterije i povećavaju rizik od srčanih bolesti. U tome može biti neke istine, ali u slučaju da ste inače zdravi, nedeljno možete pojesti i do sedam jaja, bez bojazni od posledica.
Dijetalna gazirana pića
Opasnost: Veštački zaslađivači doprinose riziku od raka
Činjenice: Već znamo da previše šećera u ishrani vodi gojaznosti, dijabetesu i srčanim bolestima, ali da li isto važi i za veštačke zaslađivače?
Mnogi strahuju da oni podstiču rast tumora, ali je reč o preuveličanim tvrdnjama. Naime, jedna velika studija koju je sproveo američki Nacionalni institut za proučavanje raka nije pronašla ni jedan dokaz da aspartam, jedan od najčešće korištenih veštačkih zaslađivača, povećava rizik od raka mozga, leukemije ili limfoma i da isto verovatno važi i za njegove alternative.
Ipak, tačno je da veštački zaslađivači možda mogu dovesti do intolerancije na glukozu i dijabetesa tipa 2, ali i ovo tek treba da bude dokazano.
(b92.net)
