Ili zašto (ni) ja nikada neću biti “direktor(ica) svemira”
Pročitah jutros status kod jednog (fb) prijatelja “Da imam samopuzdanje k’o J.J. i N.N., bio bih direktor svemira!” Tačno…a dečko je inače sjajan, pametan, sposoban i mogao bi da bude direktor, samo ne znam sa kim bi sada mogao da provodi te svemirske strategije od raznih J… i a la N… (ne bih da ih spominjem, biće previše).
Psiholog Tomas Chamorro-Premuzic kaže “ako želimo da poboljšamo nivo kompetentnosti ljudi na rukovodećim pozicijama, potrebno je da unaprijedimo sopstvenu kompetenciju kada ih procjenjujemo i biramo, posebno kada je riječ o muškarcima”. Ali, kako, kada i oni koji biraju druge na određene strateške položaje, nisu dovoljno kompetentni, a nažalost ni svjesni da im trebaju, pa onda za šta sve im trebaju kompetencije. Godinama se vrtimo u krug u ovoj, izgleda samo prirodnim ljepotama obdarenoj državi, i ništa ne ide na bolje. Čekamo da prođe sat, dan, mjesec … a prođe nam život!
Sigurno je svako od vas imao priliku da sarađuje, radi ili i dalje radi, sa osobama koje nisu tako dobre, sposobne i kvalitetne, odnosno pametne, kao što misle. Ono kada kažemo “imaju visoko mišljenje o sebi”. Statistički gledano, više je muškaraca u ovoj kategoriji, nego žena. Jer, ako prevarite sebe i ubijedite sebe da ste “vrh”, onda smatrate da ćete isto tako uvjeriti i druge, i realno, kod mnogih to uvjerenje i prođe.
Ukucajte na pretraživaču “Moj šef/direktor/gazda je…”. Meni se prvo pojavilo “grozan, naporan, pa gnjavator, nepodnošljiv, perverznjak, umišljen, uvjeren da zna posao, toksičan …” Sve više nesposobnih muškaraca postaju vođe nečega ili u nečemu. Došli smo do mišljenja “ako neko ima samopuzdanja, pa onda je sigurno i dobar lider”. Nažalost, to je samo mišljenje, koje nema nikakvo naučno ili realno uporište. Razlika između nečijeg mišljenja da je odličan u nečemu (samopouzdanje) i stvarnog stanja koliko je dobar u nečemu (kompetencija) je ogromna.
Gledamo na televiziji, u filmovima i serijama, harizmatične i lijepe muškarce, koji su (kao) neke vođe, i koji šarmom i nekim zabavnim floskulama rješavaju male ili velike probleme. A prave vođe, u stvarnom životu, oni lideri sa kompetencijama, inteligentni ljudi sa sjajnim organizacionim sposobnostima, pravičnosti u donošenju odluka, sa empatijom i razumijevanjem, nama i nisu toliko poznati, a i ako jesu, kaže se ma taj je dosadan! Dosadan jer konsultuje druge, donosi racionalne odluke, zaduzdao je ego, misli na dobrobit svoje zajednice (bila to firma, holding ili država) i nema skandala u životu. Da, to su dosadnjakovići, kod njih se ništa ne dešava. “Samo” te pitaju za mišljenje, omogućavaju ti da rasteš, zajedno radite na nekom velikom cilju, imaš redovna primanja i nagrade od kojih živiš dostojanstveno, bez straha da će ti ono što je leglo na račun inflacija pojesti za pet – deset dana.
Drugi problem kod nas je što oni koji su kompetentni, pametni, i nisu baš dostupni, neće da učestvuju u politici, ne oglašavaju se na društvenim mrežama, ne pune novinske stupce, imaju integritet i ponizni su, vode neke svoje poslove i živote, pa ih onda i ne možemo progurati ili navesti da se uključe u ovaj turbo – digitalni – lažni – fensi svijet.
Zato, ne padajte na one pune sebe, narcisoidne, nekulturne, iako većini harizmatične likove, jer nas oni ne vode nigdje i nukuda, samo sebi ugađaju i žive život po scenama. Kao iz filma “Asteriks i Obeliks na Olimpijskim igrama” kada se, između ostalog, Cezar (Alen Delon) udari po grudima i kaže “Ave moi”, uzvišeno pozdravljajući i diveći se sam sebi.
Inače, istraživanja su pokazala da su žene, generalno, bolje u kompetencijama, integritetu i poniznosti. Države koje vode žene najbolje su odgovorile na pandemiju bolesti COVID-19. Zemlje u kojima ima više ili jednako žena ministarki pružaju daleko bolje uslove za život, posebno od ovih naših balkanskih.
Da ne pomislite kako planiram da se kandidujem na izborima ili kako je poenta priče da treba prepustiti ženama vođstvo (iako ni u tome nema ništa loše), pazite da vas ne zavedu samopouzdani narcisi koji uživaju u tome da im se dive i da se sami sebi dive, koji uživaju u drami i nadmetanju, isticanju riječima svojih tzv. uspjeha. Nasuprot tome, radite prvo na sebi, na unapređenju svojih kompetencija, znanja, empatiji, ljudskosti, želji za boljitkom i za sebe i za druge u jednakoj mjeri. Mijenjate sebe, da biste mogli da za direktora, šefa, državnika, izaberete kompetentnog, pametnog i spretnog čovjeka ili ženu. Hajde da cirkusanti ostanu u cirkusu i zabavljaju nas samo kada im platimo za to svjesno, a ne da nam svakodnevno uzimaju dio srca, duše, novca i samopoštovanja, jer su nas svojim samoljubljem ubijedili da su oni najbolji izbor.
Kod nas izgleda, što veća plata, manja odgovornost.
Do nas je.
Živjeli mi!
Nerođena Brčanka
Zabranjeno kopiranje i preuzimanje bez saglasnosti redakcije
